Системи за производњу соларне енергије могу се категорисати на фотонапонске (ПВ) системе повезане на мрежу и ван мреже на основу њихове повезаности са електричном мрежом. ПВ системи повезани на мрежу односе се на оне који раде док су повезани на електричну мрежу и који су подложни диспечерству мреже – на пример, централизоване или дистрибуиране ПВ електране. Насупрот томе, фотонапонски системи ван мреже раде независно од електричне мреже; примери укључују уличну расвету на соларну енергију и стамбене фотонапонске системе за сеоска домаћинства.
Системи за складиштење енергије, који служе као ефикасно средство за складиштење електричне енергије, класификовани су у четири категорије: механичко, батеријско, електромагнетно и складиштење (термалне) енергије са променом фазе. Међу механичким методама складиштења, пумпно-хидро складиштење је већ широко примењено, док је складиштење енергије на замајцу – новији механички приступ – тренутно у фази истраживања и демонстрације. Складиштење електромагнетне енергије обухвата технологије као што су суперпроводно складиштење магнетне енергије, суперкондензатори и кондензатори високе густине енергије. Складиштење топлотне енергије, које се ослања на фазну промену материјала за складиштење или ослобађање енергије, још увек је у фази лабораторијског истраживања у Кини и још увек није видело практичну примену. Складиштење енергије засновано на батеријама је зрела, широко прихваћена и исплатива технологија. ПВ системи ван мреже који користе оловне батерије већ су достигли фазу комерцијалне примене. Штавише, са недавним напретком технологије литијум-јонских батерија и повезаним падом трошкова, системи за складиштење енергије засновани на литијум-јонским батеријама постали су главни фокус тренутних истраживања.